Nije tajna da u današnje vreme u Srbiji većina ljudi nalazi posao preko veze. Zato veliki broj ljudi i ne želi da se prijavi na otvorene oglase smatrajući da nema šanse da dobije posao. Ipak, ako bolje oslušnete čućete koliko primera ima da je neko poslao CV i da su ga odmah sutra zvali na intervju. Ili da je neko upisao kurs internet marketiga, engleskog jezika i sl. i baš tamo sreo budućeg poslodavca. Ili da je posle cele godine potrage za poslom, odustao, pa odjednom dobio 2 ponude. Primera ima, treba obratiti pažnju, treba promeniti stav i krenuti u akciju.
Prvo treba srediti CV.
Postoje razni obrasci na internetu, ali kod nas na tržištu ne postoji jedna usvojena forma kao standard kako CV treba da izgleda. Nekad poslodavci traže evropsku verziju CV-ja, koja je po meni katastrofa, jer je nepregledna, na sto strana, zbunjuje ljude kad to popunjavaju, pa umesto Cv-ja stigne neka rogobatna tabela, poluprazna itd. U svakom slučaju, ako poslodavac nije naznačio, nemojte slati tu verziju, napravite CV sami ili neka vam neko pomoge, naravno možemo i mi!
Najvažnije je da CV bude na 2 maksimalno 3 strane, pregledan, jasan, dobro formatiran, pismen, tj. bez pravopisnih grešaka i sa lepo naznačenim predhodnih radnim mestima i kratkim opisom, u tezama, svakog predhodnog posla. Nije dovoljno staviti samo naziv radnog mesta, treba u par stavki objasniti ključna zaduženja na svakom od poslova.
Nailazimo na primere ljudi koji imaju dosta radnog iskustva i koji smatraju da je dovoljno da navedu ime pozicije na kojoj su radili i vreme provedeno na njoj i da je to dovoljno za onog ko čita CV da ga pozove na intervju. Na žalost, tu mnogi greše, često i bivši direktori i menadžeri visokog ranga, pa se posle čude što ih niko ne zove na intervju. Nije isto ako je neko menadžer prodaje u nekoj medjunarodnoj firmi i recimo turističkoj agenciji ili mesnoj industriji. Različit je opis posla, sposobnost rešavanja konkretnih problema i stečene veštine. Svaki posao ima svoje specifičnosti, ništa se ne podrazumeva (da ako je neko na nekoj poziciji to automatski znači da je imao priliku da radi to i to). Uz to,u praksi CV-jeve često čitaju sekretarice, koje nisu verzirane da prepoznaju da li neko pravi kandidat, ako u samom tekstu CV-ja nema ključnih reči koje traži. Zato zapamtite, pravilo je da ispod naziva radnog mesta mora da stoji opis ključnih zaduženja u tezama. I tačka :)
Ukoliko imate previše poslova na kojima ste se kratko zadržavali, skroz je u redu da neka zaposlenja izostavite, da se ne stekne utisak o vama da previše brzo menjate poslodavca.
Ukoliko, pak, imate dosta "rupa" u CV-ju, popunite ih nekim obukama na kojima ste bili ili honorarnim poslovima, na kojima ste bili angažovani. Tu je važno da budete malo dovitljivi. Naš je savet da u oba slučaja konsultujete nekog od HR stručnjaka kako najbolje da premostite te "propuste".
Pored svega nevedenog, vrlo je važno naglasiti stečene veštine na svakom poslu ili dosadašnjoj karijeri (npr. veština pregovaranja sa klijentima, veština vođenja tima, veština rešavanja problema u procesu carinjenja robe i sl.).To je najbitnije, da se iz CV "vidi" da ste obučeni i sposobni da rešite konkretne probleme u nekoj oblasti.
Nemojte da vas iznenadi ako vas neko pozove na intervju za posao iz neke druge oblasti, sve češće su poslodavcima bitnije veštine koje je osoba stekla, od konkretnih znanja. Tako, ako je neko bio dobar u vođenju klijenata u marketinškoj agenciji, sigurno će se, posle par meseci ulaska u posao, odlično snaći u pregovaranju na poziciji bankarskog savetnika. Upravo stoga što su u osnovi oba posla stečene veštine vođenja klijenta, pregovaranja, rešavanja problema... Zato je važno istaći stečene veštine, da onaj ko čita CV može da prepozna za koju pozciju bi mogao da vas intervjuiše. Nekad je dobro da i sami spremite više verzija CV-ja, da možete da konkurišete za različita radna mesta.
Od velikog je značaja da sredite svoj LinkedIn profil, jer sve više poslodavaca se okreće traženju ljudi preko ovog portala. Nije redak primer da kandidati umesto klasičnog CV pošalju link ka svom profilu na LinkedIn-u ili export-uju svoj profil u CV formu, što ova aplikacija omogućava.
Nemojte da imate otpor od ovih "novih" programa, vrlo lako se koriste, a nije mali broj ljudi kojima se život promenio jer ih je neko pronašao na LinkedIn-u. Preduslov je samo da budete vidljivi drugima.
Evo ga link ka mom profilu, tek da vidite šta tu sve ima zanimljivo i korisno.
https://www.linkedin.com/in/nedamirkovic/
Ukoliko ste mladi i tek završili fakultet i nemate adekvatno radno iskustvo, treba u CV da istaknete na kojim ste praksama bili, koji su bili ključni predmeti na studijama, na koji ste specijalizacijama bili ili šta je bila tema vaših radova, koja su vam profesionalna interesovanja... Najvažnije je da se iz CV stekne utisak da ste neko ko je pismen, samostalan, razvojno orijentisan i spreman da se dokaže na novom radnom mestu kod baš tog poslodavca. Od velikog značaja u ovom slučaju može da bude motivaciono pismo, koje treba da sadrži motivaciju da se dobije posao baš kod tog poslodavca. Zato treba dobro da se raspitate o poslodavcu, da znate što više o njegovom poslovanju i praksama rada. Svaki poslodavac će da ceni više kandidate koji mu pokažu da su se dobro informisali o njemu i ubede ga da baš kod njega žele da rade.
O načinima "ubeđivanja" poslodavca i ostalih cakama na intervjuima, čitajte u sledećem blogu.Ako imate pitanja vezana za ovu temu, pišite nam.
Prvo treba srediti CV.
Postoje razni obrasci na internetu, ali kod nas na tržištu ne postoji jedna usvojena forma kao standard kako CV treba da izgleda. Nekad poslodavci traže evropsku verziju CV-ja, koja je po meni katastrofa, jer je nepregledna, na sto strana, zbunjuje ljude kad to popunjavaju, pa umesto Cv-ja stigne neka rogobatna tabela, poluprazna itd. U svakom slučaju, ako poslodavac nije naznačio, nemojte slati tu verziju, napravite CV sami ili neka vam neko pomoge, naravno možemo i mi!
Najvažnije je da CV bude na 2 maksimalno 3 strane, pregledan, jasan, dobro formatiran, pismen, tj. bez pravopisnih grešaka i sa lepo naznačenim predhodnih radnim mestima i kratkim opisom, u tezama, svakog predhodnog posla. Nije dovoljno staviti samo naziv radnog mesta, treba u par stavki objasniti ključna zaduženja na svakom od poslova.
Nailazimo na primere ljudi koji imaju dosta radnog iskustva i koji smatraju da je dovoljno da navedu ime pozicije na kojoj su radili i vreme provedeno na njoj i da je to dovoljno za onog ko čita CV da ga pozove na intervju. Na žalost, tu mnogi greše, često i bivši direktori i menadžeri visokog ranga, pa se posle čude što ih niko ne zove na intervju. Nije isto ako je neko menadžer prodaje u nekoj medjunarodnoj firmi i recimo turističkoj agenciji ili mesnoj industriji. Različit je opis posla, sposobnost rešavanja konkretnih problema i stečene veštine. Svaki posao ima svoje specifičnosti, ništa se ne podrazumeva (da ako je neko na nekoj poziciji to automatski znači da je imao priliku da radi to i to). Uz to,u praksi CV-jeve često čitaju sekretarice, koje nisu verzirane da prepoznaju da li neko pravi kandidat, ako u samom tekstu CV-ja nema ključnih reči koje traži. Zato zapamtite, pravilo je da ispod naziva radnog mesta mora da stoji opis ključnih zaduženja u tezama. I tačka :)
Ukoliko imate previše poslova na kojima ste se kratko zadržavali, skroz je u redu da neka zaposlenja izostavite, da se ne stekne utisak o vama da previše brzo menjate poslodavca.
Ukoliko, pak, imate dosta "rupa" u CV-ju, popunite ih nekim obukama na kojima ste bili ili honorarnim poslovima, na kojima ste bili angažovani. Tu je važno da budete malo dovitljivi. Naš je savet da u oba slučaja konsultujete nekog od HR stručnjaka kako najbolje da premostite te "propuste".
Pored svega nevedenog, vrlo je važno naglasiti stečene veštine na svakom poslu ili dosadašnjoj karijeri (npr. veština pregovaranja sa klijentima, veština vođenja tima, veština rešavanja problema u procesu carinjenja robe i sl.).To je najbitnije, da se iz CV "vidi" da ste obučeni i sposobni da rešite konkretne probleme u nekoj oblasti.
Nemojte da vas iznenadi ako vas neko pozove na intervju za posao iz neke druge oblasti, sve češće su poslodavcima bitnije veštine koje je osoba stekla, od konkretnih znanja. Tako, ako je neko bio dobar u vođenju klijenata u marketinškoj agenciji, sigurno će se, posle par meseci ulaska u posao, odlično snaći u pregovaranju na poziciji bankarskog savetnika. Upravo stoga što su u osnovi oba posla stečene veštine vođenja klijenta, pregovaranja, rešavanja problema... Zato je važno istaći stečene veštine, da onaj ko čita CV može da prepozna za koju pozciju bi mogao da vas intervjuiše. Nekad je dobro da i sami spremite više verzija CV-ja, da možete da konkurišete za različita radna mesta.
Nemojte da imate otpor od ovih "novih" programa, vrlo lako se koriste, a nije mali broj ljudi kojima se život promenio jer ih je neko pronašao na LinkedIn-u. Preduslov je samo da budete vidljivi drugima.
Evo ga link ka mom profilu, tek da vidite šta tu sve ima zanimljivo i korisno.
https://www.linkedin.com/in/nedamirkovic/
Ukoliko ste mladi i tek završili fakultet i nemate adekvatno radno iskustvo, treba u CV da istaknete na kojim ste praksama bili, koji su bili ključni predmeti na studijama, na koji ste specijalizacijama bili ili šta je bila tema vaših radova, koja su vam profesionalna interesovanja... Najvažnije je da se iz CV stekne utisak da ste neko ko je pismen, samostalan, razvojno orijentisan i spreman da se dokaže na novom radnom mestu kod baš tog poslodavca. Od velikog značaja u ovom slučaju može da bude motivaciono pismo, koje treba da sadrži motivaciju da se dobije posao baš kod tog poslodavca. Zato treba dobro da se raspitate o poslodavcu, da znate što više o njegovom poslovanju i praksama rada. Svaki poslodavac će da ceni više kandidate koji mu pokažu da su se dobro informisali o njemu i ubede ga da baš kod njega žele da rade.
O načinima "ubeđivanja" poslodavca i ostalih cakama na intervjuima, čitajte u sledećem blogu.Ako imate pitanja vezana za ovu temu, pišite nam.
tekst pisala: Neda Mirkovic, HR
consultant
+381 64
112 88 41
Нема коментара:
Постави коментар